„Nevidljivi čuvar“ (El guardián invisible aka The Invisible Guardian, 2017)

Novi španski triler „Nevidljivi čuvar“ (El guardián invisible, 2017), koji je potpisao dragi reditelj Fernando Gonzales Molina, pružiće pravo uživanje ljubiteljima pomenutog žanra. Ujedno, obradovaće i čitaoce noar romana jer upravo je prva knjiga „Bastanske trilogije“ (Trilogía del Baztán), popularne spisateljice Dolores Redondo, poslužila kao predložak za najnoviji Molinin film.

Bili smo radoznali kada je reč o adaptaciji ovog bestselera od strane proslavljenog reditelja tinejdž drama „Tri metra iznad neba“ (Tres metros sobre el cielo, 2010), „Želim te“ (Tengo ganas de ti, 2012).  Pogotovo nakon uspeha njegovog poslednjeg ostvarenja, očaravajuće romantične priče „Palme u snegu“ (Palmeras en la nieve, 2015), ovogodišnji naslov predstavlja nešto novo u opusu.

„Nevidljivi čuvar“ je interesantan film, naglašene napetosti i bogate psihološke podloge, gde pratimo inspektorku Amaju Salasar dok istražujući specifičan slučaj serijskog ubice biva progonjena dugo potiskivanim, mračnim sećanjima. Marta Etura uspeva da nam približi unutrašnja previranja i nemir glavne junakinje.

Zamršena i sablasna porodična priča, spoj modernosti sa narodnim verovanjima, mitologijom Navare i gatanjem, kao i tumačenje snova koji su u vezi sa aktuelnim događajima, čini kombinaciju od koje nesumnjivo podilazi jeza. Kiša, magla, blato, mrak – kao okruženje u koje je smešten siže priče, u saglasju su sa tematikom, ali i osećajima glavne junakinje. Molina ni ovoga puta nije izneverio, a i scenarista, Luis Berdeho, dobro je uradio svoj posao. Na platno su prenesene gotovo sve vrednosti koje roman poseduje, uz razumljiva prilagođavanja. Sve i ako u potpunosti ne preslikava knjigu, film verno ističe suštinsku atmosferu, portretisanje likova i upliv horora u scenama Amajinih traumatičnih osvrta.

Kada se na sve to doda i dosta dobra glumačka postava – Elvira Mingez, Fransesk Orelja, Nene – dobijamo sve što jedan film noar propisuje. Posmatramo dominantnu protagonistkinju koja kroz odgonetanje slučaja spoznaje i sebe, bori se sa sopstvenim sablastima. U potrazi je za pravdom na svim nivoima, a pri tom mora da se suoči sa najvećim strahovima da bi došla do višeg cilja. Prikazan je bolan put na kojem Amaja razotkriva zločine i usput pobeđuje ono što ju je sputavalo da dosegne ličnu sreću.

Bitnu okosnicu romana čini ideja po kojoj je neophodno da moderni čovek proširi svoje poglede na svet i  relativizuje ono čemu ga je nauka naučila, oslanjajući se ipak i na moć praiskonskih sila. Da ne odbacuje olako i oholo iskustva predaka. Film, međutim, vrlo diskretno ukazuje na ovaj stav pripovedačice.

Ko je nevidljivi čuvar? To ipak ostaje zagonetka, iako nam je nagovešteno prisustvo šumskog duha basahauna. Njegov lik se razmatra negde između potencijalnog ubice mladih devojaka na reci Bastan i spasitelja ljudi u nevolji. Kao ruka koja izbavlja i usmerava onda kada podbace svi racionalni, uobičajeni pokušaji da čovek prevaziđe teškoće. Svakako, figuru čuvara na određenom nivou predstvalja i sama Amaja Salasar.

Kraj ostavlja mnoga otvorena pitanja i najavljuje nastavak „Nasleđe u kostima“ (Legado en los huesos), koji će odgovoriti na brojne nerazrešene misterije.

I pored namere autorke Redondo da prisustvom magijskog u romanima o istraživanjima i ličnom životu inspektorke Salasar učini priču još snažnijom i stvarnijom, ipak se ne možemo oteti utisku da je sama fabula prilično „knjiška“. Mi je sve vreme osećamo kao fikciju, kao i način na koji je priča uklopljena, što nam otežava da je doživimo kao realno moguću.

„Nevidljivi čuvar“ je film koji će vas zaintrigirati od momenta kada Amajina sećanja počinju da se prepliću sa glavnim tokom radnje. Ti retrospektivni delovi su, po svojoj jačini, možda i najveći kvalitet ovog ostvarenja. Slično je i kada govorimo o romanu. U njemu nailazimo na solidne opise prirode bastanskog zaliva i oslikavanja Amajinog psihičkog stanja. Ipak, gotovo da jedva čekamo momente vraćanja u prošlost i izvor sveprožimajućeg straha koji obeležava mladu inspektorku.

Radi se o priči kod koje se oseća strogi okvir žanra, ali je zanatski dovoljno dobro postavljena tako da proizvodi željeni rezultat – videli smo prvi deo i želimo da vidimo još!

*Fotografija je preuzeta sa http://www.imdb.com

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: