Alehandro Amenabar -„Regresija“ (Regression, 2015)

Američka krimi drama sa odlikama misterije, ali i horora, španskog scenariste i reditelja Alehandra Amenabara, donosi nam zaplet građen prema istinitim motivima, a u vezi sa navodnim brojnim slučajevima satanističkih obreda u pojedinim delovima Amerike 90-tih godina.

Složićemo se da je ovo definitivno najslabiji film vrsnog reditelja, pre svega zbog jednoličnosti kojom radnja teče, činjenice da ne uspeva u dovoljnoj meri da nam održi pažnju, a onda i zbog sugerisanog razrešenja koje već na početku iznosi jedan od likova. Naime, za film misterije ova priča je isuviše predvidljiva, a, kao što je to već ranije primećeno, nema ni elemenata klasičnog horora tako da nam ostaje da zaključimo da autoru i nije bilo previše bitno da stavi akcenat na obrt, tj. na zanimljivost uopšte. Jer znamo da Amenabar to i te kako ume kad hoće, o čemu svedoči uspeh „Duhova u nama“ (The Others, 2001). A ne želimo da verujemo da mu ovoga puta jednostavno nije uspelo. Šta bi onda, dakle, mogla biti ideja filma?

U samom naslovu je sporni psihoterapijski metod regresije, kojim se iz podsvesti osobe vraćaju potisnuta traumatična sećanja. Ovakav tretman smatra se uglavnom neprihvatljivim i opasnim jer podrazumeva poigravanje umom kroz hipnozu i tretiranje sedativima a nije isključena ni mogućnost nastanka „veštačkih sećanja“. Upravo na ovaj način pokušaće se rekonstrukcija događaja značajnih za istragu koju sprovodi detektiv Brus Kener (Itan Houk), a uz pomoć terapeuta Keneta Rejnsa (Dejvid Tjulis). Kako radnja odmiče, svedoci smo sve većeg uticaja koji na detektiva ima slučaj zlostavljanja maloletnice (Ema Votson) u kontekstu satanističkog kulta. Amenabarovsko u filmu je upravo to naglašeno oslikavanje psihičkih stanja junaka. Tako Kener biva uvučen u vrtlog paranoje, košmarnih snova i borbe sa samim sobom, dok baku glavne junakinje (Dejl Diki) progone strahotne prikaze. Ipak, možda najgore prolazi njen otac (Dejvid Densik).

Smisao filma mogao bi biti u nameri da se prikaže koliko smo podložni manipulaciji, koliko naše psihološke projekcije daleko mogu dovesti. Ističe se snaga straha, možda i najjačeg osećaja čovekovog. „Regresija“ je i podsetnik na to da su neke teme zauvek izazovne, da smo i pored sve prosvećenosti i nastojanja da se vodimo principom racionalnog, na smrt preplašeni pred onim što je nesaznatljivo do kraja. Kao i da na tu kartu vešto igraju oni koji su spremni na strašne zločine. Amenabarov kritički stav o odnosu čoveka i naučnih dostignuća (poznat nam još od „Abre los ojos“ 1997) ovde je vidljiv upravo u predočavanju posledica koje izaziva jedan uslovno rečeno medicinski metod. Između kreiranja veštačkih sećanja, zloupotrebljavanja ljudskih slabosti, produbljivanja straha, razapet je čovek u potrazi za istinom.

Pretpostavljamo da je namera autora bila ne toliko da nam donese „ugođaj“ horora, i pored togs što smo videli nekoliko zaista upečatljivih scena strave i užasa, već da pokuša da rekonstruiše moguć scenario „istinitih“ događaja koji su proizvodili atmosferu prestravljenosti među ljudima. Film čini da se zapitamo koliko puta se u stvari radilo o bezočnoj manipulaciji koja nije razotkrivena. Amenabar kao da želi da nam kaže, pogotovo u završnim scenama gde se junakinja obraća javnosti u televizijskom prilogu, da je okrenutost ka iracionalnom uvek opasna, čak i kada se radi o religiji.

I pored svih slabosti ovog ostvarenja, reditelj u njemu uspeva da iznijansira specifičan opskurni dekor. Ali ipak, „Regresiju“ ćemo pamtiti jer je Amenabarov film, pre nego zato što je dobar film.

*Fotografija je preuzeta sa http://www.imdb.com/

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: