„Nadarena“ (Gifted, 2017)

Kada ne trčkara okolo sa svojim prepoznatljivim vibranijumskim štitom u poteri za negativcima, Kapetan Amerika ume da nas obraduje i ponekom finom dramom.

Pored simpatičnih, šmekerskih uloga u osrednjim romantičnim komedijama, kao što su „What’s Your Number“ (2011), „Playing It Cool“ (2014), imali smo prilike da ga vidimo i u ozbiljnijim dramskim ostvarenjima. Tako je, na primer, u biografskom filmu „Puncture“ (2011) definitivno pokazao da nije samo lepo lice, a onda u „Before We Go“ (2014) debitovao i kao reditelj u, rekli bismo, varijaciji na poznati serijal filmova Ričarda Linklejtera sa nezaboravnim Itanom Houkom i Džuli Delpi u glavnim ulogama.

Ovogodišnji film „Nadarena“ (Gifted, 2017), reditelja Marka Veba, je solidna drama u kojoj Evans igra ujaka u borbi za starateljstvo nad šestogodišnjom devojčicom.

A Meri nije tek obično dete, već pravi „blistavi um“ što i predstavlja težište sukoba među članovima porodice kada je reč o njenom daljem usmeravanju i budućnosti. Radnja protiče u manje-više jednoličnom ritmu, a likove upoznajemo onoliko koliko je potrebno da bismo razumeli da obe suprotstavljene strane donekle imaju pravo i svaka svoje jasne motive. Bitno pitanje koje ova priča postavlja jeste šta je u redu žrtvovati, a šta ne da bi se ostvario neki viši cilj. Da li je dosezanje uzvišenog vredno ako u tom poduhvatu izgubimo sebe? Posebnu težinu ova problematika ima kada treba odlučiti u nečije ime i time mu odrediti život. Dakle, ovo je i priča o odgovornosti. Imamo li prava da nekoga na taj način usmeravamo, ili je naša obaveza da upravo to uradimo, bez obzira na težinu odluke i cenu?

Krisa Evansa je prijatno gledati u roli posvećenog staratelja, intelektualca koji je odbrao da živi na svoju ruku i daje sve od sebe da ispuni dato obećanje. Makena Grejs u ulozi devojčice Meri je dobra, ali ne oduševljava kako to holivudski klinci katkad umeju. Setimo se samo Rakel Kastro u „Jersey Girl“ (2004) ili Džonatana Lipnickog u „Jerry Maguire“ (1996). No ipak, vidi se da je saradnja među dvoje glumaca bila odlična jer su uspeli vrlo uverljivo da dočaraju međusobni odnos koji je ovde i centralni. Poseban kvalitet svojim prisustvom u filmu dodaje, da ne zaboravimo, i Oktavija Spenser koju smo nedavno gledali u sjajnom istorijskom ostvarenju „Skrivene figure“ (Hidden Figures, 2016). Za nas emotivce, našla se pokoja dirljiva scena, za žanr nezaobilazna i neophodna, od onih koje nateraju suze na oči.

Zaplet bi se lako mogao svesti na spor između onih koji su čuvari Merinog detinjstva i drugih, ambicioznih, koji je posmatraju isključivo kao malog genija za matematiku, ali da li je baš tako? Ovde se ipak radi o ispitivanju mogućnosti da budemo ono što jesmo, iskoristimo svoje potencijale, a da usput ne propustimo da osetimo punoću življenja. Zato je „Gifted“ film koji na jednostavan način govori o umetnosti pronalaženja „zlatne sredine“ u životu.  

*Fotografija je preuzeta sa http://www.imdb.com

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: