„Moj kralj“ (Mon roi, 2015)

Film koji karakteriše neverovatno uverljiva glumačka interpretacija. Koji tematski zadire u svu složenost i osetljivost odnosa između dvoje ljudi. Koji uspeva da dotakne one predele nesvesnog u nama, da se približi izvoru svih naših postupaka, potreba i ponašanja. Kroz priču o Toni i Đorđu pratimo kompleksnu dinamiku između zaljubljenih koji ne mogu da o(p)stanu zajedno.

Umetnici Maiven le Besko, francuskoj afirmisanoj rediteljki i glumici, stalo je do toga da radnju prikaže krajnje realistično, gotovo odajući utisak dokumentarnog filma. U pitanju je delo koje vas obuzima, ostaje da živi dugo u vama, možda upravo zbog jedne od bitnih teza koju postavlja, a to je da ljubav nije dovoljna. Zanimljiva Đorđova misao, da ljude ostavljamo iz istog onog razloga iz kojeg su nas i privukli, otvara nam novi ugao u analizi sopstvenih odnosa sa ljudima što prolaze kroz naš život. Dijalog protagonista u kojem Toni traži razvod, eksplicitno predočava ono što osećamo i uviđamo dok pratimo njihovu priču. Radi se o susretu potpunih različitosti koje se isprva raduju jedna drugoj. Đorđova sloboda, samouverenost, neuklapanje ni u kakve društveno prihvaćene, stroge okvire, kao i nesputano izražavanje emocija, strast koju u sebi nosi, šarm na koji se ne može biti imun, očaravaju. Ali, neminovno dolazi do sukoba onoga što je želja i onoga što je potreba. Toni mora, Đorđovim rečima rečeno, odbaciti to što ima jer ga nema na način koji je njoj potreban. Pokazuje se da, i pored ljubavi, svako brani svoje poglede na život i navike.  Uslovno, rekli bismo da se ovde problematizuju dva pogleda na svet – ljudi koji žive „pravolinijski“ i onih koji ne mogu bez svog „haosa“, koji su tu od danas do sutra.

Film u fokus stavlja našu nemogućnost prilagođavanja, razumevanja, a opet i ranjivost, žudnju za ljubavlju uz dozu mazohizma, kao i skrivene porive iz kojih zatvaramo oči pred onim što nas uništava. Ovo je jedna prava tragična priča, predstavljena kroz čitavu skalu ljudskih emocija. Pokazuje kakvi smo kad nas nadvlada strast, opijenost, kada osećamo ljubav, ali i kako izgleda kada smo doživeli razočaranje što vodi sve do mržnje i straha. Osećamo snažnu psihološku napetost uz, još jednom podvlačim, maestralnu glumu Vensana Kasela i Emanuel Berko, za ovu ulogu nagrađenu na festivalu u Kanu.

„Moj kralj“ nas navodi na razmišljanje o tome koliko nam je teško da odustanemo od onoga što nas pokreće, što, kako je to popularno reći, čini da se osećamo živima i koliku smo cenu spremni da platimo da nam to ne bude uskraćeno. Tako teško se, vidimo, rastajemo od idealne slike koju smo stvorili o onome sa kim delimo život, da smo spremni da idemo do tačke autodestrukcije. Tu racio zakazuje potpuno. Otuda i okvir filma čini junakinjin boravak na klinici za rehabilitaciju, nakon konačne tačke pucanja, uvida u to da ni davanje druge šanse ovoj mučnoj ljubavi ne pomaže i da se ljudi ipak ne menjaju. Razgovor Toni sa psihologom na početku, tumači nam njenu fizičku povredu kao podsvesni čin kojim se ona brani od već egzistencijalne ugroženosti. Ona zaista vapi za oporavkom u svakom smislu.

Pesma „Easy“, njujorškog alternativnog rok benda Son Luks, kojom je ispraćen film, značenjski gotovo da u potpunosti ostvaruje vezu sa njim. Njeni stihovi i sadržaj ovog filmskog ostvarenja čine jednu savršeno usklađenu celinu.  Zato odabir ove numere zaslužuje svaki pohvalu.

Ovo je film u kojem se prepoznajemo, koji ćemo, uz svu šarolikost osećaja koji u nama budi i delikatnosti pitanja koja otvara, dugo voleti.

*Fotografija je preuzeta sa http://www.imdb.com/

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: